Izložba “Jatagan mala” je deo projekta-tribine filmske zajednice Kino-klub „Beograd“, posvećene Dušanu Makavejevu (1931-2019). U čast ovog velikog filmskog vizionara, Martovski festival organizuje nesvakidašnji događaj „Kino-klubaši u Jatagan mali“, 28. marta, sa početkom u 18 časova.

Makavejev je 1953. godine snimio dokumentarni film o stanovnicima ovog legendarnog beogradskog naselja, koje je usled urbanizacije grada već 1960. godine uklonjeno. Film se takođe vodi kao davno izgubljen dokument, pa se na izložbi mogu videti fotografije rekonstruisane lokacije za potrebe snimanja serije „Senke nad Balkanom“.  Na taj način se ostvaruje uvid u atmosferu i vizuelni identitet ovog ilegalnog naselja, koje je poslužilo kao potka Dušanu Makavejevu za kreiranje svog prvog filmskog ostvarenja.

Dom omladine Beograda zahvaljuje fotografu Aleksandru Letiću i Cobra filmu na ustupanju pratećeg vizuelnog materijala za tribinu „Kino-klubaši u Jatagan mali“.

Kino klub „Beograd“ je amaterska filmska radna zajednica osnovana 1951. godine, jedinstveno alternativno mesto filmske umetnosti u kome su sredinom XX veka svoje prve radove stvarali kasnije ključni autori srpskog filma. Pored Makavejeva, u Kino klubu „Beograd“ su „pekli zanat“: Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović, Marko Babac, Dragoljub Ivkov, Srđan Karanović, Dragan Kresoja, Aleksandar Petković, Pega Popović, Vuksan Lukovac…

Jatagan mala bilo je sada već legendarno beogradsko naselje, poznato po bedi i kriminalu, preteča svih kasnije nastalih divljih beogradskih naselja. Nastalo je nelegalno krajem 1919. godine na teritoriji današnje opštine Savski venac, na praznom opštinskom zemljištu koje se u to vreme nalazilo na samoj periferiji prestonice. Širenjem i urbanizacijom grada, Jatagan mala je postepeno nestajala, da bi 1960-ih godina bila i fizički uklonjena sa beogradskog terena. Ime naselja sastavljeno je od dve turske reči: jatagan (vrsta dugog, krivog noža) i mahala (deo grada, četvrt, kvart). Postoji nekoliko verzija po kojima je Jatagan mala dobila ime. Po jednoj nazvana je tako zato što su njeni prvi stanovnici „na jatagan“ i preko noći otimali zemljište od države, druga priča je da su često koristili upravo ovaj dugi zakrivljeni nož sličan sablji, a po trećoj, koja se prenosila među njenim stanovnicima, ime je nastalo tako što je prilikom kopanja temelja za jednu od kuća nađen stari jatagan. Dušan Makavejev je 1953. godine snimio dokumentarni film o stanovncima Jatagan male, ali se ovo ostvarenje danas smatra izgubljenim. Film je izgubljen, ali srećom ne i uspomena na njega.

Nikola Lorencin o filmu Jatagan mala: „Od kad se to Mak bavi filmom, kada je – počeo? Pa ako nema početka kao što ga je Jatagan mala odnela iz vremena, najpre ćemo da poverujemo kako je to sa filmom kod Maka bilo zapravo: oduvek… Film nije nestao. On je, jednostavno, sada prešao u neko drugo, takođe prirodno svoje stanje: u – sećanja. A zar upravo sećanje i nije konačni, besmrtni život Filma?“

The post Izložba “Jatagan mala” appeared first on Martovski festival.

Izložba autorke Nataše Mišković „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe“ je putujuća izložba, koja je inspirisala reditelja Lordana Zafranovića da snimi dokumentarni film kratkog metra pod nazivom „Duh vremena“ (2018). Kao deo projekcije ovog ostvarenja, na 66. Martovskom festivalu posetioci  će imati priliku da vide segment izložbe, koja će biti postavljena na balkonu ispred Velike sale Doma omladine Beograda.

“Gradovi u pokretu” je izložba koja, kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova, prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva. Izložba predstavlja pažljivo odabrane dve stotine digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene četiri grada: Beograda, Sarajeva, Istanbula i Ankare tokom ’20-tih i ’30-tih godina prošlog veka. Kroz objektive foto-reportera novina Politika i Vreme iz Beograda i Džumhurijet i Akšam iz Istanbula, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili vrednosti novih vlada, kako je stvaran novi čovek – moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju, a s druge strane, kako se
svakodnevica u čaršiji nastavila kao da se nikada ništa nije desilo.

“Duh vremena” je edukativni, ali kreativni kratkometražni dokumentarac o svakodnevnom životu u Sarajevu, Istanbulu, Beogradu i Ankari ’20-ih i ’30-ih godina XX veka. Na podlogu sastavljenu od fascinantnih ali nepoznatih fotografija objavljenih u ondašnjoj turskoj i jugoslovenskoj dnevnoj štampi, režiser Lordan Zafranović i profesorka Univerziteta u Bazelu Nataša Mišković dodaju čarobni glas Boža Vreća kako bi nam dočarali radost i tugu, bogatstvo i siromaštvo, osmansku prošlost i modernizaciju Jugoistočne Evrope nakon Velikog rata.

Lordan Zafranović o filmu Duh vremena: Sasvim slučajno sam prisustvovao otvaranju izložbe „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” i bio sam fasciniran. Nataša je uložila ogromnu energiju i ljubav istražujući fotografije iz prošlosti i pokazala je veliku odgovornost prilikom priprema za ovu predivnu izložbu. Pomislio sam kako bi bilo šteta da sve to nakon par nedelja završi opet u rafovima i predložio sam da se snimi film. Bilo mi je zadovoljstvo da radim s njom, koliko god bio skroman budžet, i da usaglasim svoju filmsku viziju sa njenom istoriografskom preciznošću. Ovo je moj stoti film – a njen prvi.

The post Izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe“ Nataše Mišković appeared first on Martovski festival.