Nedavno nas je napustio veliki Dušan Makavejev (1932-2019), vrsni reditelj i poznavalac filma koji je svojim radom zanavek zadužio srpski, jugoslovenski, evropski i svetski film. Iako Makavejeva fizički više nema među nama, sećanje na njega ne bledi. Naprotiv. Jače je nego ikad. S tim u vezi, a u čast ovog velikog filmskog vizionara, Martovski festival organizuje nesvakidašnji događaj „Kino-klubaši u Jatagan mali“. Program će biti održan u Klubu Doma omladine Beograda 28. marta, sa početkom u 18 časova.

Članovi čuvenog Kino-kluba „Beograd“ sećaju se filmskih početaka, najpre kroz reminiscencije na prvi (izgubljeni) film Makavejeva “Jatagan mala” (1953). Tokom spontanog razgovora, biće prikazano nekoliko kratkih ranih radova Makavejeva iz prve faze stvaralaštva: Pečat (1955), Antonijevo izgubljeno ogledalo (1957), Spomenicima ne treba verovati (1958). Takođe, biće prikazan i kinoklubski biser Ruke ljubičastih daljina (1962) u režiji Save Trifkovića. Ideja za ovaj događaj potekla je iz teksta Nikole Lorencina povodom 50. Martovskog festivala, a na kom je Makavej dobio nagradu za životno delo.

Kino klub „Beograd“ je amaterska filmska radna zajednica osnovana 1951. godine, jedinstveno alternativno mesto filmske umetnosti u kome su sredinom XX veka svoje prve radove stvarali kasnije ključni autori srpskog filma. Pored Makavejeva, u Kino klubu „Beograd“ su „pekli zanat“: Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović, Marko Babac, Dragoljub Ivkov, Srđan Karanović, Dragan Kresoja, Aleksandar Petković, Pega Popović, Vuksan Lukovac…

Jatagan mala bilo je sada već legendarno beogradsko naselje, poznato po bedi i kriminalu, preteča svih kasnije nastalih divljih beogradskih naselja. Nastalo je nelegalno krajem 1919. godine na teritoriji današnje opštine Savski venac, na praznom opštinskom zemljištu koje se u to vreme nalazilo na samoj periferiji prestonice. Širenjem i urbanizacijom grada, Jatagan mala je postepeno nestajala, da bi 1960-ih godina bila i fizički uklonjena sa beogradskog terena. Ime naselja sastavljeno je od dve turske reči: jatagan (vrsta dugog, krivog noža) i mahala (deo grada, četvrt, kvart). Postoji nekoliko verzija po kojima je Jatagan mala dobila ime. Po jednoj nazvana je tako zato što su njeni prvi stanovnici „na jatagan“ i preko noći otimali zemljište od države, druga priča je da su često koristili upravo ovaj dugi zakrivljeni nož sličan sablji, a po trećoj, koja se prenosila među njenim stanovnicima, ime je nastalo tako što je prilikom kopanja temelja za jednu od kuća nađen stari jatagan. Dušan Makavejev je 1953. godine snimio dokumentarni film o stanovncima Jatagan male, ali se ovo ostvarenje danas smatra izgubljenim. Film je izgubljen, ali srećom ne i uspomena na njega.

Nikola Lorencin o filmu Jatagan mala: „Od kad se to Mak bavi filmom, kada je – počeo? Pa ako nema početka kao što ga je Jatagan mala odnela iz vremena, najpre ćemo da poverujemo kako je to sa filmom kod Maka bilo zapravo: oduvek… Film nije nestao. On je, jednostavno, sada prešao u neko drugo, takođe prirodno svoje stanje: u – sećanja. A zar upravo sećanje i nije konačni, besmrtni život Filma?“

The post Kino-klubaši u Jatagan mali appeared first on Martovski festival.

Uspomene na putovanja u Litvaniju (1972) // režija: Jonas Mekas, 82 minuta.

Mekasove “Uspomene na putovanja u Litvaniju” su elegičan filmski dnevnik o putovanju u njegovo rodno mesto. Filmski dnevnik je podeljen na tri segmenta. Prvi segment se bavi Mekasovim emigrantskim životom u Njujorku, nakon što je napustio Litvaniju. Drugi deo opisuje njegov put natrag, dok je treći nastao nedugo zatim, tokom Mekasovog boravka u Beču… Jonas Mekas (1922-2019) je filmski režiser, pesnik i likovni umetnik rodom iz Litvanije, poznat po zapaženim eksperimentalnim filmovima nastalim tokom 1960-ih i kasnije, a zbog kojih je dobio nezvaničnu titulu „kuma američke filmske avangarde“.

Audrius Stonis o Jonasu Mekasu: Jonas nas je napustio. Sa istom lakoćom sa kojom je i živeo. Tiho i nežno kao da ne želi da uznemirava predstavu života. Prvi put smo se sreli tokom 1990-ih, kada je pozvao deset mladih filmskih stvaralaca iz Litvanije u svoj njujorški centar Anthology Film Archives. Prvog dana nam je ispričao bajku o jasnom i prelepom prizoru Raja. Jednog dana je ovaj prizor uništio Đavo. Slomio ga je u bezbroj komadića i razbacao ih svuda po svetu. Filmski stvaraoci su, rekao je, oni koji tragaju za tim komadićima Raja u pokušaju da ga ponovo sastave. Raj nije izgubljen, rekao je. I mi smo mu poverovali. I od toga dana sakupljamo te komadiće Raja. Uvek sam se pitao kako prizori njegovih filmova mogu istovremeno biti ispunjeni najdubljom egzistencijalnom tugom, neverovatnom svetlošću i filozofskom dubinom. Kada sam ga pitao o tome, rekao je: „Previše toga sam izgubio u svom životu“. Onda je dodao: „Nemoj sve da doživljavaš previše ozbiljno“. On je izgubio svoju domovinu, svoje pejsaže, zvuk litvanskih pesama, slike prvog snega koji pada na njegovo selo… Nije želeo da više išta izgubi u svom životu, ni jednu jedinu sekundu, pa je počeo da kamerom beleži svaku sekundu svog života. On nikada nije pravio filmove. Stajao je u Pustinji i brojao sekunde svog života… Čvrsto sam uveren da sada, kada je to brojanje sekundi okončano, Jonas stoji ispred ponovo kompletnog prizora Raja.

The post Sećanje na Jonasa Mekasa appeared first on Martovski festival.

Gost 66. Martovskog festivala biće istaknuti jugoslovenski i hrvatski reditelj Lordan Zafranović, koji će našoj publici premijerno predstaviti svoje novo delo – polučasovni dokumentarni film „Duh vremena“ (Zeitgeist / Švajcarska; 2018, 28’) i svoje kratke filmove po ličnom izboru.

Ostvarenje “Duh vremena” nastalo je na osnovu izložbe „Gradovi u pokretu“, koja kroz arhivsku foto-građu i dnevne listove prati svakodnevni život u Beogradu, Sarajevu, Istanbulu i Ankari, nakon raspada Otomanskog carstva. Autorka izložbe, scenaristkinja i producentkinja filma Nataša Mišković takođe će biti gošća Festivala. Ovo je njen prvi, a Zafranovićev stoti film.

Srpski prevod naslova filma: Duh vremena
Originalni naslov filma: Zeitgeist
Godina proizvodnje: 2018.
Zemlja proizvodnje: Švajcarska
Trajanje: 28 minuta
Režija: Lordan Zafranović

Sinopsis: Ovo je edukativni, ali kreativni kratkometražni dokumentarac o svakodnevnom životu u Sarajevu, Istanbulu, Beogradu i Ankari ’20-ih i ’30-ih godina XX veka. Na podlogu sastavljenu od fascinantnih ali nepoznatih fotografija objavljenih u ondašnjoj turskoj i jugoslovenskoj dnevnoj štampi, režiser Lordan Zafranović i profesorka Univerziteta u Bazelu Nataša Mišković dodaju čarobni glas Boža Vreća kako bi nam dočarali radost i tugu, bogatstvo i siromaštvo, osmansku prošlost i modernizaciju Jugoistočne Evrope nakon Velikog rata.

Lordan Zafranović  je filmsku režiju diplomirao je na Filmskoj akademiji (FAMU) u Pragu 1971. godine u razredu ‚oskarovca‘ Elmara Klosa. Magistar je režije. Od 1971. godine živi i stvara u Zagrebu. Godine 1991. odlazi u Pariz gde živi do kraja 1994, u Beću provodi 1992, a od 1995. stalno je nastanjen u Pragu. Lordan Zafranović je u većini svojih filmova i scenarista. Za svoj rad je primio veliki broj odlikovanja i nagrada. Njegovi najpoznatiji filmovi su ratna trilogija Okupacija u 26 slika, Pad Italije i Večernja zvona.

Nataša Mišković je doktor istorije i predaje i radi na Univerzitetu u Bazelu. Film Duh vremena i putujuća izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe“ su rezultati velikog istraživackog projekta koji eksplorira urbani prostor gradova Beograd, Istanbul, Ankara i Sarajevo, kroz očiju fotoreportera. Bavila se i pokretom Nesvrstanih i prijateljstvom Tita, Nehrua i Nasera. Autorka je knjige o istoriji Beograda u 19. veku, Bazari i bulevari.

Lordan Zafranović o filmu Duh vremena: Sasvim slučajno sam prisustvovao otvaranju izložbe „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” i bio sam fasciniran. Nataša je uložila ogromnu energiju i ljubav istražujući fotografije iz prošlosti i pokazala je veliku odgovornost prilikom priprema za ovu predivnu izložbu. Pomislio sam kako bi bilo šteta da sve to nakon par nedelja završi opet u rafovima i predložio sam da se snimi film. Bilo mi je zadovoljstvo da radim s njom, koliko god bio skroman budžet, i da usaglasim svoju filmsku viziju sa njenom istoriografskom preciznošću. Ovo je moj stoti film – a njen prvi.

Kratki filmovi po izboru i u režiji Lordana Zafranovića

Ljudi u prolazu (dokumentarni film, 10 minuta, 1967) // Profesionalni 35 milimetarski film koji je replika filma Portreti u prolazu.

Poslepodne (puška) (igrani film, 14 minuta, 1967) // Letnje poslepodne u gradskom dvorištu. Mladić, dečak i vrabac doživljaju dramu, sila letne sijeste prisiljava ih na zločin bez razloga.

Valcer (moj prvi ples)  (igrani film, 28 minuta, 1970) // Plesna škola u Splitu i maestro Juti – legenda više generacija koje su prošle „prvi valcer“ u njegovoj školi.

Lica terakota (dokumentarni film, 30 minuta, 2003) // Film o arheološkom čudu XX veka – otkriću glinene vojske kineskog cara Ćina Ši Huanga.

The post SRPSKA PREMIJERA FILMA “DUH VREMENA” I KRATKI FILMOVI LORDANA ZAFRANOVIĆA appeared first on Martovski festival.

U saradnji sa Martom Popivodom i Festivalom savremenog eksperimentanog izraza REZ (Teorija koja Hoda [TkH]), 66. Martovski festival redstavlja rad kustoske platforme D’EST iz Berlina i njihov višegodišnji angažman u mapiranju ženskih i kolektivnih umetničkih pozicija koje reflektuju post-socijalistički kontekst kroz pokretne slike. Ulrike Gerhard(Ulrike Gerhardt), umetnička direktorka, i Naomi Henig (Naomi Hennig), urednica i koordinatorka D’EST-a, beogradskoj publici predstaviće odabrane radove i pokrenuti aktivan dijalog.

Teorija koja Hoda [TkH], u saradnji sa Domom omladine Beograda i Multimedijalnim institutom iz Zagreba, pokrenula je 2014. filmski festival koji se bavi savremenim praksama eksperimentalnog i umetničkog filma, a koji se od ove godine u formi pratećeg programa prenosi u kontekst Martovskog festivala. Osnovna ideja je da se svake godine predstave radovi, autori/ke ili umetnički i kustoski kolektivi koji deluju u polju filmskog eksperimenta ili video umetnosti, a koje beogradska publika do sada nije imala priliku da vidi. Cilj programa je da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i diskusiju inovativnih i radikalnih filmskih i video art praksi.

Ovogodišnji program pod nazivom REZ na D’EST predstaviće rad kustoske platforme D’EST iz Berlina i njihov višegodišnji angažman u mapiranju ženskih i kolektivnih umetničkih pozicija koje reflektuju post-socijalistički kontekst kroz pokretne slike. Inicijativu i platformu predstaviće Ulrike Gerhart, umetnička direktorka D’EST-a i Naomi Henig, koordinatorka projekta, dok će razgovor o radovima i diskusije moderirati Jelena Vesić, teoretičarka umetnosti iz Belgrada, koja je kao kustoskinja jednog od poglavlja dala svoj doprinos ovoj platformi. U Beogradu ćemo imati priliku da vidimo izbor radova umetnica kao što su Pauline Boudry / Renate Lorenz, Marwa Arsanios, Maha Maamoun, Elske Rosenfeld,Sanja Iveković i The Bureau of Melodramatic Research.

D’EST: kustoska platforma za video umetnost bivšeg „istoka“ i „zapada“ (2018-2020) kreirala je online platformu za savremenu (video) umetnost koja mapira ženske i kolektivne pozicije onih umetnika/ca koje reflektuju post-socijalističke promene sa post-geografskim, horizontalnim i feminističkim pristupom. Naslov projekta D’EST („Sa istoka“) pozajmljen je od istoimenog filma (iz 1993. godine) nedavno preminule rediteljke i umetnice Šantal Akerman (1950-2015). U filmu Sa istoka, nežnom, sinematičnom putopisu tranzicije, umetnica – ćerka onih koji su preživeli Holokaust – beleži ikoničke slike žena koje čekaju u trenutku hiatusa, odmah nakon završetka Hladnog rata. Oblikovana od strane petnaest kustoski pozicija, platforma predstavlja više od četrdeset video radova, eksperimentanih filmova i dokumentaraca, koji otvaraju različite umetničke istoriografije i pozicije. D’EST je komponovana od šest poglavlja koja na različite načine reflektuju post-socijalitičke promene u odnosu na konceptualne paradigme kao što su temporalnost, jezik i semantika, korpo-fikcionalnost i prakse urbanog kozmetičkog podmlađivanja, indeksne vežbe čitanja, porodične veze i post-genetske porodice po izboru, kao i „istočni“ futurološki misaoni eksperimenti.

Ulrike Gerhart je umetnička direktorka D’EST-a. Kao istraživačica i kustoskinja za kulturologiju, trenutno istražuje kulturnu memoriju vezanu za postsocijalističku transformaciju u okviru svog doktorskog projekta Jezik, Telo, Indeksi: kulturna memorija o transformaciji u postsocijalističkoj video umetnosti. U svom istraživanju analizira načine na koje se video radovi umetnica i kolektiva bave jezikom, telesnošću i kulturnim indeksima. 2017. je ko-organizovala javni seminar Ženski identiteti u post-utopijskom: perspektive postsocijalizma iz umjetnosti i teorije (sa prof. Lene Markusen) kao i međunarodnu konferenciju (Hi)stories u umjetnosti nakon završetka hladnog rata (sa prof. Dr. Melanie Franke).

Naomi Henig živi u Berlinu, gde radi kao istraživačica, umetnica, kustoskinja, urednica i koordinatorka projekta D’EST. Završila je ECA Edinburgh i UdK Berlin i od tada je uključena u brojne inicijative koje vode umetnici. Sarađivala je u kustoskim projektima, uključujući izložbu Artist Placement Group (APG) sa Ulrike Jordan, predstavljenom na Kunstraum Kreuzberg / Bethanien, Berlin, i Summerhall, Edinburgh (2015/16). Kurirala je istraživački i izložbeni projekat Spaceship Yugoslavia u nGbK Berlin 2012. godine. Između 2013. i 2015, organizovala je izložbeni program u Galerie im Turm. Njeno umetničko i kustosko istraživanje vrti se oko memorijalizacije političkih mikro-istorija, kao i odnosa mesta, istorije, ekologije i ekonomije.

Tokom predstavljanja biće prikazan izbor eksperimentalnih filmova po izboru Marte Popivode, sa razgovorom nakon svakog rada.

Selekcija (feminističke) video umetnosti // izbor radova: Marta Popivoda

• Instructions No. 2 (2015) // autorka: Sanja Iveković // trajanje: 5 minuta
• Charming For the Revolution (2009) // autorke: Pauline Boudry, Renate Lorenz // trajanje: 11 minuta
• Who Is Afraid of Ideology? Part I (2017) // autorka: Marwa Arsanios // trajanje: 23 minuta
• A Bit of a Complex Situation (2014) // autorka: Elske Rosenfeld // trajanje: 17 minuta
• Dear Animal (2016) // autorka: Maha Maamoun // trajanje: 25 minuta
• Above the Weather (2015) // autorstvo: The Bureau of Melodramatic Research // trajanje: 11 minuta

The post REZ predstavlja platformu D’EST appeared first on Martovski festival.

Višestruko nagrađivani filmski stvaralac i predavač na brojnim prestižnim univerzitetima, Audrius Stonis, gost je 66. Martovskog festivala. Za svoj dokumentarni film Zemlja slepihiz 1992. godine dobio je nagradu „Feliks“ Evropske filmske akademije, a dokumentarac Ramin 2012. godine bio je nominovan za Oskara. Dobitnik je Nacionalne nagrade Litvanije za kulturu i umetnost. Stonis će posetiocima Martovskog festivala predstaviti retrospektivu baltičkog poetskog dokumentarnog filma.

Foto: A. Zeltina

Retrospektiva baltičkog poetskog dokumentarnog filma

Početkom 60-ih godina prošlog veka, kada su francuski pioniri pravca cinéma vérité stvarali novi realizam a direktni film se pojavio u Kvebeku, Baltik je doživeo rađanje jedne generacije dokumentarista koji su naginjali lirskijem pogledu na svet.

Stonis o baltičkom poetskom dokumentarnom film: Susret sa dvojicom filmskih autora mi je izmenio život. Litvanski režiser Henrikas Šablevičius me je uveo u svet filma, dok mi je letonski režiser Herc Frank omogućio da sagledam mogućnosti dokumentarnog filma. Bilo je iznenađujuće saznanje da je deset minuta nemog prikaza dečijeg lica u stanju da prikaže najdublje tajne ljudske duše. Vremena su se promenila. Mnogi režiseri iz zlatnog doba filma su nas napustili, poput Frenka i Šablevičiusa. Međutim, njihova dela sa svojim esteskim i, što je bitnije, moralnim vrednostima, nastavljaju da utiču na film i danas. To je poput mape koju je nekada davno iscrtao mudri kartograf i koja traje vekovima vodeći nas kroz nesigurna vremena.

Stonisov izbor filmova:

• Dreams of Centenarians // režija: Robertas Verba // 20 minuta
• Journey Through the Misty Meadows // režija: Henrikas Sablevicius // 10 minuta
• 10 Minutes Oder // režija: Herz Frank // 10 minuta
• Jaanipaev // režija: Andres Soot // 20 minuta
• Krasts // režija: Ivars Seleckis // 22 minuta
• Alone // režija: Audrius Stonys // 16 minuta

The post Audrius Stonis: Retrospektiva baltičkog poetskog dokumentarnog filma appeared first on Martovski festival.

Martovski festival nastavlja svoj produkcijski angažman na projektu „Srpski animirani film“. DVD „Srpski animirani film 2” donosi trinaest uzbudljivih animiranih radova nastalih u periodu od 1969. do 1977.  godine. DVD „Animacija FPU: Nagrađeni“ sadrži izbor od dvadesetak najboljih filmova nastalih na Fakultetu primenjenih umetnosti. Urednik oba izdanja je naš poznati animator, likovni umetnik i pedagog Rastko Ćirić.

Rastko Ćirić je redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu za predmete ilustracija i animacija. Osnivač predmeta animacija i studija za animaciju FPU (2006). Prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde je rukovodilac Programa za digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim doktorskim studijama.  Autor 15 animiranih filmova i 46 samostalnih izložbi. U tekstovima koji slede, Ćirić se osvrće na svoj izbor…

Srpski animirani film 2 (1969-1977)

Retrospektivni izbor animiranih filmova na ovom disku nastavlja se na selekciju predstavljenu na disku „Srpski animirani film 1“, koji obuhvata period najranije srpske animacije, do 1968. godine. Svi filmovi iz ovor izbora osvojili su važne nagrade na festivalima animacije. Krajem šezdesetih težište srpske animacije seli se iz Beograda i vodeći producent postaje Neoplanta iz Novog Sada. Režiju novog Neoplantinog filma Izvor života (1969) potpisuju zajedno Nikola Majdak i Borislav Šajtinac, u zlokobnoj priči čiji je likovni izgled inspirisan gravirama Hristifora Žefarovića iz 18. veka.  Šajtinac započinje seriju autorskih filmova za Neoplantu od kojih su ovde izabrana samo prva tri – Nevesta i Iskušenje (1971) i Nije ptica sve što leti (1970), koji vizuelno i pripovedački predstavljaju najsnažniji opus ovog perioda srpske animacije. Dva filma Divne Jovanović, Fetiš (1971) i Preobražaj (1973), nastavak su njenih eksperimenata u okviru tehnike slikanja i grebanja direktno na filmskoj traci.  Crnohumorna šarada Vrijeme vampira (1971) Nikole Majdaka uvodi u svet animacije ilustratora Dušana Petričića. Film je rezultat koprodukcije beogradskog Dunav filma i čuvenog Zagreb filma: koscenarista je kritičar i teoretičar medija Ranko Munitić. Ludi brod (1974) i Antidogmin (1976) izabrani su kao predstavnici brojnog opusa Zorana Jovanovića tokom ovog perioda.  Film Diplomata (1976) je prvenac još jednog doajena srpske animacije Stevice Živkova. Ovim filmom, u produkciji Pan filma, Živkov „otvara” još jedan centar animacije u Srbiji – Pančevo. Film Ona (1976) je drugi autorski film Vere Vlajić u kojem ona ovde animira svoja lična osećanja i razmišljanja. Njen sledeći film U aleji velikana i velikih događaja (1977), biće zasnovan na političkim karikaturama Zuke Džumhura sa prvih strana nedeljne „Politike“. Zabavna minijatura Tarzan (1977) Zorana Čakuljevića nagrađena je u Krakovu i Zagrebu. Veliku zahvalnost moramo uputiti Arhivu jugoslovenske kinoteke i upravniku Aleksandru Erdeljanoviću. Kao i na prvom disku, svi filmovi su iz Arhiva i preneseni su direktno sa 35mm filmske trake.

Program izabranih filmova:

• Nije ptica sve što leti (1970) // režija: Borislav Šajtinac // trajanje: 9 minuta
• Vrijeme vampira (1971) // režija: Nikola Majdak // trajanje: 9 minuta
• Preobražaj (1973) // režija: Divna Jovanović // trajanje: 4 minuta
• Diplomata (1976), režija: Stevica Živkov // trajanje: 3 minuta
• U aleji velikana i velikih događaja (1977) // režija: Vera Vlajić // trajanje: 9 minuta
• Tarzan (1977) // režija: Zoran Čakuljević // trajanje: 2 minuta.

Nagrađeni animirani filmovi studenata FPU

Dvadeset šest odabranih animiranih filmova i minijatura na ovom disku, velike raznovrsnosti tema, tehnika, likovnih stilova i pristupa, predstavljaju sve periode u razvitku Studija za animaciju FPU, od prvih pokušaja i eksperimenata rađenih na predmetu Ilustracija, do zrelih autorskih poduhvata i uspeha na međunarodnim festivalima. Od 21 nagrađenog filma iz ovog izbora, čak četiri su osvojila gran-pri na prestižnim festivalima. Ova četiri filma čine program koji predstavlja ovaj disk. U okviru obrazovnih institucija u Srbiji, Fakultet primenjenih umetnosti je dosta rano zakoračio u oblast animiranog filma, iako nije formalno postojao predmet Animacija. Nekoliko studenata FPU (APU) bavilo se animiranim filmom još 1965, u najranije doba srpskog crtanog filma.

Program izabranih filmova:

• Na mostu (2000) // režija: Nikola Vitković // trajanje: 2 minuta
• Iskon Anime Æternam (2015) // režija: Mihajlo Dragaš // trajanje: 14 minuta
• Govori Isidora Sekulić: Daljine su savladane (2015) // režija Jelena Milunović // tr: 3 min
• Fliposkop (2017) // režija: Krunoslav Jović // trajanje: 5 minuta.

The post Rastko Ćirić predstavlja DVD izdanja animiranog filma appeared first on Martovski festival.