Grad Beograd, u okviru 66. Martovskog festivala predstavlja dokumentarni film o slavnom Nikolaju Petroviču Krasnovu, arhtekti koji ostavio značajan trag na izgled glavnog grada Srbije.

“Od dužnosti i zakletve ne odstupaj”, r.  Aleksej Burkin, Elena Gromova (Rusija, 2018, 37’) / SVETSKA PREMIJERA, BESPLATNA PROJEKCIJA, uz prisustvo autora.

Naslov filma: Od dužnosti i zakletve ne odstupaj
Godina proizvodnje: 2018.
trajanje 37 minuta
Produkcijska kuća: Kompanija „Vifaida“
Režija: Aleksej Burkin, Elena Gromova
Producenti: Filip Kudrjašov, Sergej Zajcev, Viktor Moskvin

Sinopsis: Film o slavnom Nikolaju Petroviču Krsanovu, ruskom arhtekti koji ostavio značajan trag na izgled glavnog grada Srbije. Film je snimljen uz učešće: Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji, Projekta „Rusi na Balkanu“, Srpskog odeljenja Međunarodnog društvenog fonda „Jedinstvo pravoslavnih naroda“ i Patriotskog udruženja „Svetosavsko jedinstvo“.
SVETSKA PREMIJERA!

Nikolaj Petrovič Krasnov je rođen 1864. u jednom podmoskovskom selu, a studije slikarstva, vajarstva i arhitekture završio je na Moskovskom umetničkom univerzitetu. Sa samo 24 godine postavljen je za glavnog gradskog arhitektu Jalte, na Krimu, gde je gradio reprezentativne objekte za plemstvo i kulturnu elitu. Najznačajniji objekat koji je tamo uradio je carska rezidencija – Livadijski dvorac. U Beogradu se nastanjuje 1922. godine. Krasnov je radio u Ministarstvu građevina. Svoje izuzetno stvaralačko umeće je koristio za izgradnju prestonice svoje nove domovine i ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen-obeležja, bavio se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja. Autorskim tretmanom heraldičke dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje srpske arhitekture. Svojim stvaralaštvom, kako u oblasti arhitekture i urbanizma, tako i u oblasti enterijera i primenjene umetnosti, ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom Srbije. Najznačajniji je predstavnik akademskog istorizma u srpskoj međuratnoj arhitekturi. Krasnov je preminuo 1939. godine. Sahranjen je na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja.

„Nikolaj Krasnov, čovek za sva vremena“
Krasnov je bio znalac svoga zanata i čovek neograničene radoznalosti. Nije robovao modi, ali je nije ni odbacivao. Samo je verovao da je moda dobra dok služi čoveku, nikako ako čovek služi modi. Krasnov je stvarao male lične rajeve za potrebe i prema snovima svojih klijenata. Nije prezirao te svoje klijente i njihove snove, nije ih izrabljivao, nije o njihovom trošku gradio svoju slavu, nije se gnušao saradnje sa drugim arhitektima, niti je odbacivao poslove adaptacija, korekcija, inferiornih zahvata, i zato je bio neponovljiv! Čovek koji je sagradio Livadiju za četrnaest meseci nije imao problema sa razradom fasade na zgradi koju je projektovao neko drugi, ili sa projektovanjem stolnjaka, ukrasa na stonom priboru za jelo, kvaka na vratima ili dizajna ordenja i nakita. Iz prostog razloga što je bio najbolji, ili među najboljima, i zato što za njega nije bilo zadatka nedostojnog njegovog dara. Kada se letimično upoznate sa izborom iz njegovog monumentalnog opusa, videćete da je sa podjednakom pažnjom i poštovanjem gradio skromne vile i raskošne dvorce, da je suvereno vladao stilovima, detaljima, tehnikom i umetnošću, bilo primenjenom ili čisto likovnom. Videćete da on nije stvarao arhitektonsku školu ili graditeljsku demagogiju. On je stvarao ambijente i svetove, sa podjednakom lakoćom, bez obzira da li se radilo o interpretaciji antičkih stilova, romanike ili gotike, renesanse ili baroka, neoklasicizma ili orijentalizma. On je to mogao jer je posedovao znanje, i zato što mu je Bog dao! Ono prvo se stiče velikim trudom, ovo drugo je bezuslovni dar!

Dragomir Acović, autor monografije „Nikolaj Krasnov – album sećanja“

The post Svetska premijera filma “Od dužnosti i zakletve ne odstupaj” appeared first on Martovski festival.

Posle Sandensa, IDFA-e, Venecije i Lajpciga, novo ostvarenje čuvenog ruskog dokumentariste Viktora Kosakovskog (Viktor Kossakovsky), biće premijerno prikazano u Srbiji na 66. Martovskom festivalu! Film „Akvarela“ (Aquarela / Velika Britanija, Nemačka, Danska, SAD; 2018, 89’), izuzetno vizuelno putovanje kroz neuhvatljivu lepotu i sirovu moć vode, publika će imati priliku da pogleda na otvaranju festivala – u sredu, 27. marta od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Srpski prevod naslova filma: Akvarela
Originalni naslov filma: Aquarela
Godina proizvodnje: 2018.
Zemlja proizvodnje: Velika Britanija, Nemačka, Danska
Trajanje: 89 minuta
Režija: Victor Kossakovsky

Sinopsis: Akvarela je izuzetno vizuelno putovanje kroz neuhvatljivu lepotu i sirovu moć vode. Od varljivog leda na Bajkalskom jezeru u Rusiji, preko Majamija i uragana Irme – pa sve do velelepnih Anđeoskih vodopada u Venecueli, voda je glavni junak Akvarele. Njena mnogo lica, sa začuđujućom sinematičnom jasnoćom, dočarava čuveni ruski reditelj Viktor Kosakovski.

Festivali: Sundance, IDFA, Venecija, DOK Leipzig, El Gouna

O reditelju: Poznati ruski reditelj, scenarista i snimatelj Viktor Kosakovski stvara dokumentarne filmove od 1989. godine. Za svoj rad je dobio preko sto nagrada na festivalima širom planete. Njegov film Vivan Las Antipodas! prikazan je premijerno na Venecijanskom filmskom festivalu 2011. godine, nakon čega je imao bogat festivalski život. Kosakovski je član Akademije filmskih umetnosti i nauka i Evropske filmske akademije.

Reditelj o filmu: Kroz moć vode možete videti, doživeti i osetiti oseku i protok svih poznatih ljudskih osećajnja – ljutnju, agresiju, smirenost, plemenitost, usamljenost… Sve! Želeo sam da zabeležim svaku moguću emociju koja se može doživeti u dodiru s vodom: sve ono lepo, ali i ono užasno. Ekstaza i inspiracija, razaranje i ljudsko uništenje.

Film će reprizno biti prikazan u nedelju, 31. marta od 13 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

The post SRPSKA PREMIJERA FILMA “AKVARELA” VIKTORA KOSAKOVSKOG appeared first on Martovski festival.

Nakon izuzetnog prijema kod domaće publike koji je film Alesija Bocera (Alessio Bozzer) „Trst, Jugoslavija“ imao u završnici Martovskog festivala 2017. godine, novo ostvarenje ovog italijanskog reditelja pod nazivom „Zajednica“ (The Community / Italija; 2108, 62’) imaće srpsku premijeru na ovogodišnjem, 66. izdanju Martovskog festivala. Projekcija je zakazana za četvrtak, 28. mart od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a reditelj će biti gost Martovskog festivala.

Srpski prevod naslova filma: Zajednica – Život običnih Srba u Trstu
Originalni naslov filma: The Community – Ordinary Serbian Life in Trieste
Godina proizvodnje: 2019.
Zemlja proizvodnje: Italija
Trajanje: 62 minuta
Režija: Alessio Bozzer

Sinopsis: Pravoslavna srpska zajednica je najstarija i najbrojnija u Trstu, ujedno najbolje organizovana i najbolje koegzistira sa ostalim sugrađanima. Slike prate svakodnevni život srpskih emigranata ili decu Srba rođena u Trstu, mešane brakove, mlade i stare. Kamera ih prikazuje dok se bave sportom, na poslu, u krugu porodice. Prikazuje se kako se prepliću srpska tradicija i običaji sa novom, italijanskom kulturom i lokalnom, tršćanskom.
Festival: Filmski festival u Trstu.

O reditelju: Bocer je rođen u Trstu. Reditelj je dokumentarnih filmova Zašto film o Mikelu de Luči?, 100 godina kasnije, Rat u planinama… Nakon izuzetnog prijema kod domaće publike koji je Bocerov film Trst, Jugoslavija imao na Martovskom festivala 2017. godine, novo ostvarenje ovog italijanskog reditelja imaće srpsku premijeru na ovogodišnjem 66. izdanju Martovskog festivala.

Reditelj o filmu: Tršćani su oduvek bili pomalo Balkanci. Uprkos rasizmu koji se povremeno javlja, tipični stanovnik Trsta je osoba pograničnog područja, proizvod mešanja više naroda i jezika. Na trpezi ne postoje tipična italijanska jela. Riblji specijaliteti su mešavina venecijanske i dalmatinske kuhinje, dok jela koja sadrže meso potiču direktno iz Austro-Ugarske i Balkana. Gulaš je tipično tršćansko jelo, ali isto tako se jede u celoj Mađarskoj. Ćevapi se jedu – sa varijacijama u vrsti mesa – u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Trstu.

The post SRPSKA PREMIJERA FILMA “ZAJEDNICA” ALESIJA BOCERA appeared first on Martovski festival.

Iz Belgije na 66. Martovski festival stiže novo animirano ostvarenje kreativnog dvojca Eme de Svaf (Emma De Swaef) i Marka Džejms Rolsa (Marc James Roels)! Ovaj tandem proslavio se kratkometražnim filmom „Oh, Willy“, rađenim stop-animacijom, sa lutkama od vune, što predstavlja svojevrsnu retkost. Istom tehnikom nastao je i višestruki festivalski pobednik, neobičan i jedinstven film „Taj veličanstven kolač!“ (Ce magnifique gâteau! / Belgija, Francuska, Holandija; 2018, 44’). Srpsku premijeru imaće u završnici ovogodišnjeg Martovskog –  31. marta od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Srpski prevod naslova filma: Taj veličanstveni kolač!
Originalni naslov filma: Ce magnifique gâteau!
Godina proizvodnje: 2018.
Zemlja proizvodnje: Belgija, Francuska, Holandija
Trajanje: 44 minuta
Režija: Emma De Swaef, Marc James Roels

Sinopsis: Taj veličanstveni kolač je srednjometražni animirani omnibus film smešten u Afriku krajem 19. veka. To je priča o pet likova: o kralju koga muče brige, o Pigmeju srednjih godina koji radi u luksuznom hotelu, o propalom biznismenu u ekspediciji, o izgubljenom portiru i o mladom dezerteru iz vojske.
Festivali: Toronto, Annecy, Animafest, Ottawa

O rediteljima: Mark Džejms Roels je autor nagrađivanih kratkometražnih igranih filmova, dok se Ema de Svaf specijalizovala u tehnici stop-trik animacije i lutkarstvu. Njihov zajednički stop-kadar animirani kratki film O, Vili… (2012) prikazan na preko 300 filmskih festivala i osvojio je 80 nagrada, uključujući i nagradu „Cartoon je d’Or“ za najbolji evropski kratki film, a bio je nominovan i za nagradu „Cezar“. Žive i rade u belgijskom gradu Antverpenu.

Reditelji o filmu: Sve se vrtelo oko vremena i mesta dešavanja radnje. Želeli smo da se radnja filma događa u kolonijalnoj Africi, da zabeležimo baš taj vremenski period, to parče istorije. Tokom priprema, čitali smo puno knjiga koje su obrađivale tu eru, uključujući „Srce tame“ Džozefa Konrada, kao i dela francuskog romansijera Luja-Ferdinanda Selina, veoma kontroverznog pisca, autora sjajne autobiografske knjge „Putovanje na kraj noći“.

The post SRPSKA PREMIJERA FILMA “TAJ VELIČANSTVEN KOLAČ!” appeared first on Martovski festival.