English
Od 27. do 31. marta 2019. – Dom omladine Beograda
Izložba autorke Nataše Mišković „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe“ je putujuća izložba, koja je inspirisala reditelja Lordana Zafranovića da snimi dokumentarni film kratkog metra pod nazivom „Duh vremena“ (2018). Kao deo projekcije ovog ostvarenja, na 66. Martovskom festivalu posetioci će imati priliku da vide segment izložbe, koja će biti postavljena na balkonu ispred Velike sale Doma omladine Beograda.
“Gradovi u pokretu” je izložba koja, kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova, prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva. Izložba predstavlja pažljivo odabrane dve stotine digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene četiri grada: Beograda, Sarajeva, Istanbula i Ankare tokom ’20-tih i ’30-tih godina prošlog veka. Kroz objektive foto-reportera novina Politika i Vreme iz Beograda i Džumhurijet i Akšam iz Istanbula, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili vrednosti novih vlada, kako je stvaran novi čovek – moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju, a s druge strane, kako se
svakodnevica u čaršiji nastavila kao da se nikada ništa nije desilo.
“Duh vremena” je edukativni, ali kreativni kratkometražni dokumentarac o svakodnevnom životu u Sarajevu, Istanbulu, Beogradu i Ankari ’20-ih i ’30-ih godina XX veka. Na podlogu sastavljenu od fascinantnih ali nepoznatih fotografija objavljenih u ondašnjoj turskoj i jugoslovenskoj dnevnoj štampi, režiser Lordan Zafranović i profesorka Univerziteta u Bazelu Nataša Mišković dodaju čarobni glas Boža Vreća kako bi nam dočarali radost i tugu, bogatstvo i siromaštvo, osmansku prošlost i modernizaciju Jugoistočne Evrope nakon Velikog rata.
Lordan Zafranović o filmu Duh vremena: Sasvim slučajno sam prisustvovao otvaranju izložbe „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” i bio sam fasciniran. Nataša je uložila ogromnu energiju i ljubav istražujući fotografije iz prošlosti i pokazala je veliku odgovornost prilikom priprema za ovu predivnu izložbu. Pomislio sam kako bi bilo šteta da sve to nakon par nedelja završi opet u rafovima i predložio sam da se snimi film. Bilo mi je zadovoljstvo da radim s njom, koliko god bio skroman budžet, i da usaglasim svoju filmsku viziju sa njenom istoriografskom preciznošću. Ovo je moj stoti film – a njen prvi.
